Sokolov put – Niška banja, 9.9.2017

9. septembra na prelepim terenima oko Niša, održan je 4. Sokolov put, planinska trka koja je okupila oko 270 trkača na dve distance 15 i 30 km. Trka na 30km, na kojoj sam i ja učestvovao, startovala je iz centra Niške Banje (280mnv) i vodila preko Koritnika, Crnog kamena, Mosora, Sokolovog kamena, Trema (1.810mnv) do cilja na Bojaninim vodama (860mnv). Sa ukupnim usponom od 2.270 m i 1.660m spusta ova staza je jedna od najzahtevnijih, a na pojedinim mestima i veoma opasna zbog oštrih stena i strmih litica.

Iako nisam imao prevelika očekivanja po pitanju plasmana i rezultata (zbog godina ali i kraće staze), krenuo sam prilično jako, pa se odmah našao iza grupe vodećih trkača. Tu poziciju sam držao prvih desetak kilometara, čak i pojačavao, pa u sveopštoj jurnjavi nisam obraćao pažnju na markacije, što je dovelo do toga da sam jureći za grupom od 6-7 trkača promašio skretanje sa glavnog puta u šumu. Kada je prvi iz grupe konačno uvideo da nema markacija, svi smo okrenuli nazad, ali nakon izgubljenih desetak minuta vremena nije bilo više nikakve šanse da ostvarimo bolji plasman, pa sam odlučio da se ne kidam previše i trku lagano odradim do kraja.

Iskreno, vreme nas je sjajno poslužilo – nije bilo sunca da prži, niti kiše koja bi veranje po stenama učinila izuzetno opasnom avanturom. Uživao sam sve vreme kretanja po grebenu, jer je deo od Mosora do Trema prelep, a doživljaj nezaboravan. Sa Sokolovog kamena je pucao pogled na Trem na kome je zaseo kišni oblak. Uspon od Devojačkog groba do vrha Trema je bio prilično naporan, ali nakon toga sve je bilo nizbrdo, pa sam taj deo do cilja prešao prilično brzo i lako.

Organizacija je bila veoma dobra, mada lično smatram da je podela brojeva možda mogla da se obavi i u Niškoj Banji, a da se drop-bagovi odvezu kombijem do Bojaninih voda. Sve ostalo je bilo zaista dobro i prilagodjeno učesnicima, počev od prijava, okrepe, broja volontera, ručka nakon trke i prevoza nazad do Niške banje. Vremenski limiti su takodje bili više nego dovoljni.

Veće bih zamerke uputio trkačima koji su ostavljali otpatke za sobom po planini, što je za svaku osudu i diskvalifikaciju sa trke, kao što se svuda radi u normalnom svetu.

Ovu trku sam završio negde oko 30. mesta izmedju 150 trkača u vremenu 5h 03m, srećan što je sve proteklo bez povrede i u najboljem redu i presrećan što je i Gacik Aleksandar bio sjajan na svom Sokolovom putu od 15km!

 

Povezani članci:

Written by 

Zovem se Gacik Saša, rodjen sam 1971. godine u Nišu i aktivno se bavim trčanjem od 2009. godine. Reprezentativac sam Srbije u ultramaratonu na 24h. Učesnik Svetskih Prvenstava u Belfastu (2017) i Albiju (2019) i Evropskog Prvenstva u Temišvaru (2018). Pobednik više internacionalnih ultramaratona. Nekadašnji rekorder Srbije u ultramaratonu sa istrčanih 232km za 24h. Prvak Srbije u ultramaratonu na 24h (2019). Član srpskog "Kluba 100 maratona". Ratni veteran 63. padobranske brigade. Programer. Oženjen, sin Aleksandar.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *