Pobeda na ultramaratonu u Atini sa novim državnim rekordom

27/28. Januara učestvovao sam na najstarijem evropskom ultramaratonskom festivalu u Atini. Pored trke na 24h koju sam trčao, organizovane su i trke na 48h, 6 dana, 1000km i 1000 milja. Ukupno je nastupilo oko 100 učesnika, od toga oko 60 na trci na 24h.

Imao sam dosta sreće ove zime, jer su vremenski uslovi za treninge bili više nego zadovoljavajući. Iz tog razloga, pojavio sam se na startu trke potpuno spreman, u odličnoj formi i sa velikim očekivanjima. Iskreno, došao sam da oborim državni rekord Srbije i da pokušam da se plasiram medju prva tri takmičara. Obavili smo poslednji dogovor po pitanju taktike i odlučili da krenem sporije od ostalih trkača u prvom delu trke. Želeo sam da sačuvam što više snage za kraj, što je veoma važno u trci na 24h. Takodje, hteo sam da održim isti tempo i u drugom delu trke i pokušam da dosegnem svoje ciljeve ako je moguće.

Na startu se pojavilo dosta kvalitetnih trkača od kojih bih izdvojio nama dobro poznatog makedonskog šampiona i rekordera Trajče Mihova, mladog madjara Bene Armina, inače pobednika trke na 12h na Paliću 2017. godine, kao i mladog rusa Denisa Konovalova koji redovno trči preko 200km a koji je mogao da iznenadi mladošću i dobrom formom. Po rezultatima, tu su bili i englez Jan Roj Tomas, poljak Bartoš Pliška i drugi. Mihov, Bene i Konovalov su od starta krenuli dosta jako, dok sam se ja držao na distanci i čekao svoj trenutak. S obzirom da je trka održana u Januaru i startovala u 14h, noć je pala vrlo brzo. Takodje, na momente jak vetar prilično je ometao trkače. Pored toga, s obzirom na dug put od Niša do Atine, nisam dovoljno spavao proteklih noći, pa je i to počelo da uzima danak. 

Do ponoći, već sam bio u problemima da održim željeni tempo trčanja, jer sam postao strahovito pospan, pa je jedino rešenje bilo da pribegnem krajnim merama, pojačam tempo što više mogu i na taj način prestignem svoje rivale. Najteži izbor je bio ujedno i najefikasniji, pa sam tako i učinio. Brzo sam povratio par kilometara koliko su mi bežali takmaci i najpre sam pretekao Denisa, a zatim i Mihova. Madjar Armin Bene koji je tog trenutka bio u vodjstvu, bežao mi je samo 500 metara. Iako puno mladji, na licu mu se videlo da je nakon 16 sati trke potpuno iscrpljen. Takodje, izgleda da je i mentalni pritisak koji je osećao bio preveliki, pa je nakon što sam ga ubrzo pretekao, potpuno izgubio motivaciju i snagu. Trajče Mihov ga je ubrzo zamenio na drugom mestu. Posle 15 sati duge noći konačno je svanulo žarko atinsko sunce.

Trajče je takodje želeo da obori nacionalni rekord svoje zemlje, pa je nastavio sa dobrim trčanjem. Održavao sam distancu od 2km izmedju nas i činio sve da ne ostanem bez snage, jer bi veoma iskusni Mihov to vrlo verovatno uspešno znao da iskoristi. Sat vremena pre kraja, ostvario sam jedan od svojih ciljeva i nadmašio dotadašnji rekord Srbije od 227.90km. Postavljalo se pitanje samo za koliko ću ga još popraviti s obzirom da nisam imao nikakvih problema na stazi. Na kraju, istrčao sam 232km za 24h, ispred Mihova koji je takodje ostvario svoj cilj sa pretrčanih 230km. Madjar Bene je završio trku kao treći sa novim ličnim rekordom od 222km, dok je četvrti bio Konovalov sa 207km. 

Koleginica iz kluba, Valentina Nejković, iako povredjena, uspela je da istrči 167km za 24h, što je bilo dovoljno za sjajno četvrto mesto u ženskoj konkurenciji.

Fenomenalna poljakinja Patricija Berežnovska, svetska rekorderka i prvakinja iz Belfasta 2017 na 24h, istrčala je 401km u trci na 48h i tako oborila svetski rekord i u ovoj disciplini!

Čestitke svima!

Da zaključim, zahvaljujući neizmernoj podršci brata Ivice koji je bio fenomenalan pored staze i načinu na koji sam pristupio celoj trci, veoma sam zadovoljan svojim nastupom u Atini, naročito jer sam osetio da mogu da trčim još mnogo više. Zato sa nestrpljenjem očekujem predstojeće IAU Evropsko prvenstvo u ultramaratonu na 24h u maju u Temišvaru i nadam se da ću i tada uspeti da nadmašim sebe i ponovo pomerim svoje granice u trčanju.

Hvala svima na ogromnoj podršci, najbolji ste!

 

Ukupno 164 pregleda, 1 pregleda danas

Povezani članci:

  • Nema povezanih članaka

Written by 

Zovem se Gacik Saša, rodjen sam 1971.godine u Nišu i rekreativno se bavim trčanjem od 2009. godine. Imao sam tada 86kg i vođen željom da smršam, krenuo sam sa pripremama za beogradski polumaraton 2010. Naravno, uspešno sam završio planiranu trku, a nakon dva meseca istrcao sam i svoj prvi maraton. Uspeo sam da puno ljudi navučem na trčanje i na to sam najponosniji. Sada imam 20kg manje, reprezentativac sam Srbije u ultramaratonu, državni rekorder u ultramaratonu na 24h i pobednik nekoliko internacionalnih ultramaratona. Programer sam, srećno oženjen i imam sina Aleksandra koji je takodje aktivni sportista i maratonac.

3 thoughts on “Pobeda na ultramaratonu u Atini sa novim državnim rekordom”

Leave a Reply