6. Jadovnički ultramaraton
U sklopu priprema za Aleksandrovo i moje predstojeće učešće na UTMB-u, bilo je nužno negde testirati trenutnu formu i opremu. Između nekoliko trail trka koje su bile organizovane ovih dana u zemlji i okruženju, odabrali smo Prijepolje i Jadovnički ultramaraton kao najbolju opciju. Naime, od ranije poznajući sjajnu atmosferu i organizaciju iza koje stoji porodica Joksimović i Udruženje građana „Jadovnik“, ni trenutka se nisam dvoumio oko prijave kada sam se uverio da će trka biti održana.
Put Prijepolja uputili smo se dan ranije iz Niša, a društvo u kolima nam je pravila i Jadranka Tasić, takođe članica niškog PSK „Mosor“ i učesnica trke na 63km. Danijela je prijavila trku na 13km, Aleksandar je želeo da se oproba na 43km sa 2300m visinske razlike, a ja sam odabrao stazu od 63km sa 2600m visinske razlike. Ove godine, za razliku od ranije, nije bilo dužih staza, ali s obzirom na situaciju, sasvim očekivano i opravdano.
Po dolasku u Prijepolje, odmah smo podigli startne brojeve i pakete, a kao i ranijih godina, prikladan smeštaj pronašli smo u obližnjim konacima prelepog manastira Mileševa. Nakon tehničkog sastanka radi pripreme za trku, uputili smo se ranije na spavanje, pošto su trke startovale u ranim jutarnjim satima (63km od 6h, 43km od 8h i 13km od 10h).
Na trci od 64km startovalo je 40 takmičara, na 43km bilo je njih 39, a na trci od 13km najviše, čak 66. Ove godine start i cilj bili su u Prijepolju na trgu ispred Doma kulture, a staza je odatle odmah, uspinjući se, vodila u brda oko grada i dalje ka planini Jadovnik i njenim čudesima.
Što se mene tiče nisam znao šta da očekujem, jer sam zbog povrede sveo treninge na najmanju moguću meru. Naime tri nedelje ranije, radio sam na nekoj nadstrešnici sa koje sam nepažnjom pao na susedni komšijski krov. Prilično sam se dobro ugruvao, pa sam zbog bolova u rebrima bio primoran da odmaram što više, uz obavezne tablete protiv bolova. Na poslednjem treningu mi uopšte nije bilo dobro i samo sam se nadao da se to neće ponoviti negde u vrletima Jadovnika. Ipak, krenuo sam kao da se ništa nije desilo i nadao se najboljem.
Već na početku izdvojila se grupa od nas petorice trkača, koju je poveo Ivan Veljković. Sa svakom novom kontrolnom tačkom, on je svoju prednost uvećavao i na kraju završio kao ubedljivo prvoplasirani sa vremenom 7h23. Mi ostali smo se stalno smenjivali na pozicijama od 2 do 5, ali na kraju drugo mesto potpuno zasluženo zauzeo je Ivan Radojević sa 7h54, a nekih desetak sekundi iza njega bio je veteran Dragan Grujić. Siniša Stanković završio je kao četvrti sa 7h55, a ja kao peti sa 8h30. Istovremeno, došao sam do vicešampionskog postolja u kategoriji veterana.
Što se mene tiče, izvukao sam maksimum ovog puta. Uzbrdo mi je uvek išlo dobro, ali s obzirom da je drugi deo trke tekao sve vreme nizbrdo, mogao sam samo da se nadam da će konkurente slomiti malo veća dužina ili prejak start. To se nije dogodilo, ali s obzirom na sve, izuzetno sam zadovoljan, ako ničim drugim, ono zbog toga što niko nije morao helikopterom da me spašava iz planine. Dobro zagrejan sve vreme, nisam imao problema sa rebrima i mišićima, a skoro idealni vremenski uslovi uticali su na to da se tokom cele trke osećam prijatno. Kao što rekoh, sunce nas nije izgaralo, a i kiše jedva da je bilo. Staza je bila suva, široka i očišćena, sa par tehničkih bisera i sve vreme vodila kroz mislim najlepše delove Jadovnika kojih je organizator mogao da se seti. Na žalost, nisam sreo medvede i vukove, ali sam imao sreću da sa stotinak metara udaljenosti uživam u prizoru kolonije ogromnih beloglavih supova koji su se odmarali na steni. Videti te i druge divlje životinje u prirodi, sa te udaljenosti je nešto najlepše što se može doživeti i što moramo očuvati po svaku cenu. Glupo je da opisujem nešto što imam i kamerom snimljeno, pa pogledajte i prateći video kasnije, ako vas interesuje.
U cilju me je dočekala supruga koja je sjajno istrčala svojih 13km, a nakon dvadesetak minuta dočekali smo i Aleksandra u cilju njegovih 43km. Svi smo naravno presrećni i zadovoljni, a uživanje su upotpunili i odlični rezultati ostalih trkača PSK „Mosor“. Dragana Milanović je pobedila u trci na 43km, Jadranka Tasić je bila druga na 63km uz prvo mesto u veteranskoj kategoriji, a Nenad Živković je došao do postolja u kategoriji Vojska i policija.
Sve pohvale organizatorima i volonterima još jednom na trudu, gostoprimstvu, bogatoj okrepi i sjajnoj trci, jer su nam pružili retko lepu priliku da upoznamo ili ponovo uživamo u čarima Prijepolja i okoline.
Sve rezultate možete pogledati na linku.