Prvih noćnih 100km na Adi – 30.6.2018
U trenutku kada sam, još uvek iscrpljen nakon prolećne sezone, tek počeo sa pripremama za UTMB (Ultra Trail Mont Blanc), odlučio sam da ipak nastupim na još jednoj premijernoj trci u Srbiji. U pitanju je 1. noćni ultramaraton na 100km, koji se održao na kružnoj sertifikovanoj stazi dužine 2km na beogradskoj Adi. Staza mi je već dobro poznata jer sam tu trčao nekoliko ultramaratona, a kvalitet rivala je obećavao neizvesno i uzbudljivo nadmetanje, pa nisam oklevao s prijavom.
Trka je startovala u subotu od 19h, sa vremenskim limitom od 15h, ali planirao sam da je završim puno brže, jer sam tu proletos već imao (osrednjih) 9h10 na 100km. Na žalost, istog vikenda bilo je planirano još nekoliko većih trka u Beogradu, pa je to pretpostavljam odvuklo dosta trkača na neke kraće i lakše distance. Takođe, velika oluja koja je u petak uveče zahvatila Beograd, sigurno je demoralisala one trkače koji su se dvoumili oko nastupa. Kako god, na startu 1. noćnog ultramaratona na Adi pojavilo se tek 12 trkača (9 muškaraca i 3 žene). Rekao bih prava šteta, jer su odlična organizacija, sjajan odnos prema trkačima, kao i ispostaviće se idealno vreme za trčanje, zaslužili mnogo veći broj učesnika.
Malo sam okasnio sa dolaskom u Beograd, jer sam do 15h bio u društvu veterana padobranaca na „Vidovdanskom skupu“ koji se održao u Nišu. Iz tog razloga, stigao sam samo da spremim izotonike kao okrepu, dok za punjenje GPS sata i pripremu muzike nije bilo vremena. Čekalo me je trčanje na osećaj i celonoćno preslušavanje sopstvenih misli. Na sreću, to ovoga puta i nije bilo tako strašno.
Poveo sam trku kako sam mislio da treba, po osećaju i ispostavilo se da je to bilo negde oko 4:45min/km. Zemunac Siniša Božin je to pratio bez ikakvih problema, pa smo iz kruga u krug lagano povećavali prednost u odnosu na ostale trkače. Naravno, s obzirom da sam planski oborio formu posle Evropskog Prvenstva u Temišvaru, znao sam da moj tempo neće potrajati što se i obistinilo. Preuzeo je vođstvo nakon nekog vremena, a meni je samo preostalo da do kraja dam sve od sebe i čekam eventualnu priliku da uzvratim. Ubrzo je pala noć i ono malo preostalih šetača je otišlo na počinak, pa nam se s obzirom na mali broj trkača povremeno činilo da sami trčimo po Adi. Srećom, noć je bila prelepa – pun mesec je obasjavao površinu jezera, vetra nije bilo, a temperatura je bila idealna za trčanje. Negde na polovini trke, neprikosnoveni Božin je trčeći u sjajnoj formi već imao tri kruga prednosti (6km), pa mi je samo preostalo da do kraja uživam na stazi. Vranjanac Siniša Stanković držao je suvereno svoje treće mesto koje do kraja nije ispustio. Na kraju Božin je 100km istrčao za pobedničkih 9h00m, ja sam bio drugi sa 9h34m, a Stanković treći sa 10h28m.
Kod žena, Hrvatica Sanja Begović Geceg je trčala sjajno i domogla se pobedničkog postolja u vremenu 9h44m, dok je drugoplasirana bila Nišlijka Valentina Nejković sa 10h50m i novim državnim rekordom na 100km.
Petoro trkača je na žalost odustalo zbog problema na stazi, ali su ostavili sjajan utisak i sigurno je da će biti ponos naše trkačke scene u godinama koje dolaze.
Veliku zahvalnost bih izrazio svima koji su nas nesebično pratili i podržavali tokom trke, dok najveće čestitke idu Bobanu Pantoviću zbog sjajno odrađenog posla u svim segmentima organizacije.
Rezultate 1. noćnog ultramaratona na 100km možete pogledati ovde.