Četrdeset maratona i ultri za dve godine
Na današnji dan pre dve godine istrčao sam maraton u Parizu i tako na pravi način stavio tačku na povrede koje sam prethodno vukao tokom cele 2015. godine. Tokom tog perioda, bilo je trenutaka kada sam mislio da svet trčanja polako ostaje iza mene, jer rezultati su bili loši, a bolovi nisu prestajali. Doktori, terapije i medikamenti nisu pomagali, kao ni višemesečne pauze u treniranju. Kilaža se penjala, a duša je bila u nosu. Jedino što me nije napustilo bila je nada da će jednog dana biti bolje.
Razmišljao sam dugo šta da radim. Plantar fascitis (kako se povreda stručno zove), teška je i dosadna tegoba, a lekari, sem preporuke da potpuno napustim svet trčanja, drugi savet nisu davali.
Morao sam pomoć da potražim na drugoj strani, a jedino mesto koje nisam konsultovao i slušao bila je moja glava. Verovao sam da ima ljudi koji više znaju, kompetentnijih, obrazovanijjih, iskusnijih u tome, pomoći će. Verovatno je i bilo takvih ljudi, ali ne u blizini ili nisu bili zainteresovani.
Razmišljao sam, povredu izaziva pucanje vlakna tetive koja vezuju mišić stopala za kost pete. Svake noći ta tetiva se regeneriše i u tom procesu se malo skrati. Čim zakoračim ujutru, njena vlakna opet ispucaju, na tom mestu se stvara tzv. “petni trn” zbog kalcifikacije i tako u krug mesecima. Rešenje je bilo ne dozvoliti tetivi da se skrati, pa sam napravio skalameriju od daščica i vezivao je tokom noći za nogu i povredjeno stopalo. Istovremeno, tokom dana sam neprekidno pažljivo istezao tetive stopala, primoravajući ih da se izduže. Nakon desetak dana sam krenuo i sa vrlo pažljivim trčkaranjem. Pazio sam na svaki svoj korak, nije bilo bitno trčati brzo, već trčati uopšte. To je dodatno pomoglo i osećao sam manje bolova nego u periodu dok nisam trenirao uopšte. Svakodnevna upornost i ritual istezanja, konačno su urodili plodom i trkačka karijera krenula je dalje.
Od tada do danas, za tačno dve kalendarske godine, istrčao sam 40 zvaničnih maratona i ultramaratona, 5 polumaratona i “Sokolov put” od 30km. Popravio sam najbolje vreme u maratonu za pola sata i istrčao državni rekord na 24h. Dodatno sam skinuo kilažu i sada imam 15kg manje u odnosu na vreme kad sam bio povredjen.
Uz pozitivan stav, sa pravim motivom i uz upornost, ništa nije nemoguće. Ne posustajte i ne odustajte, ako se ikad nadjete u sličnoj situaciji. Sunce neće večno biti iza horizonta, a i kiša neće večno padati. Dolaze bolja vremena, samo istrajte u onom što radite i najvažnije – verujte u sebe!